tu pored tvoga uha
u šalici čaja zaigran
hodam po naboranom čelu
u kosi zapetljan

u mreži tvojeg oka
u dahu tromom uhvaćen
koprcam se k'o tuga
smiraj dana neshvaćen

miris zemlje odbojan
u ruci još mi tuga stoji
poput starog metronoma
još samo smrt mi broji

zakopan ležim i ne dišem
ali još u tebi tinjam glasno
smrt ne miriše lijepo
al' se zato ljubi strasno

u toj priči vrana fali
i čamac s kojim bježim
dva, tri uplakana lica
i ja mrtav, hladan ležim