topiš se poput čokolade nasred mog dlana

u očima igraju se sjene u tkanju boja jutra

gledam te dok spavaš u ostacima ovog dana

i pitam se kroz bol u grlu za naša sutra

nesiguran u nas kujem svilenu oko tebe mrežu

grlim tvoj pogled u želji da me shvatiš

tvoja tišina i tvoje odsutne oči oko vrata me stežu

ali ti se u pravom trenutku s pogledom meni vratiš

govoriš mi šaptom, a krvare mi od riječi uši

oči ne vide boje, a srce poželjelo je stati

još se utiskuješ rukom mekom na mojoj duši

u tišini glasnog bata prolaze nam sati